Bobičastim voćem protiv Parkinsonove bolesti

Oni muškarci koji jednom nedeljno jedu bilo koje bobičavo voće, poput jagode, borovnice, kupine ili maline mogu se zaštititi od Parkinsonove bolesti, pokazale su poslednje britanske studije.

.
 Istraživanja, koja su sprovedena u Velikoj Britaniji, su pokazala uticaj flavonoida u zaštiti protiv Parkinsonove bolesti, kao i druga progresivna neurološka stanja koja utiču na čak 125 hiljada Britanaca, koji svake godine dolaze kod lekara zbog mišićne ukočenosti ili rigidnosti.
 

Flavonoidi koji se takođe nalaze u čaju i crnom vinu, kao antioksidansi, mogu ponuditi zaštitu protiv niza bolesti, kao što su srčane, neke vrste raka i demencije.
 
Studija je pokazala da isti unos flavonoida ne donosi nikakve promene u rezultatima kod žena, dok je kod muškaraca koji su jeli jednu ili nekoliko vrsta crvenog, bobičavog voća, svake nedelje, smanjili šanse za dobijanje Parkinsonove bolesti za čak 24 odsto. Antioksidansi pomažu da se neutrališu slobodni radikali, a poznato je da su moždane ćelije naročito osetljive na slobodne radikale, stoga profesori sa Harvarda savetuju da muškarci, sa povišenim krvnim pritiskom, u svoju redovnu ishranu obavezno ubace bobičavo voće.

Svetski dan Parkinsonove bolesti

Izvor: Tanjug Svetski dan Parkinsonove bolesti obeležava se danas, 11. aprila, kako bi se skrenula pažnja javnosti na probleme sa kojima se suočavaju oboleli, njihove porodice, ali i rušenja predrasuda šire zajednice.

 Procenjuje se da u Srbiji od ove bolesti boluje oko 25.000 ljudi, dok u Evropi ovaj zdravstveni problem ima dva miliona ljudi.

Parkinsonova bolest je oboljenje nervnog sistema koje podrazumeva postepeni gubitak funkcija određenih nervnih ćelija mozga, što vodi ka poremećaju pokretljivosti i motornih aktivnosti, ali uz dalji razvoj i drugih poremećaja na mentalnom i psihičkom planu, saopšteno je iz Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije.

Osnovni simptomi ove bolesti su, kako se navodi, usporenje i osiromašenje pokreta, drhtanje, ukočenost mišića ruku, nogu i vrata, a poremećaji pokreta nastaju zbog smanjenja nivoa hemijske supstance dopamina u mozgu pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.

"U lecenju Parkinsonove bolesti, najvažnije je na vreme prepoznati simptome i postaviti dijagnozu, s obzirom da postoji dobra simptomatska terapija koja omogućava poboljšanje na motornom planu u dugorocnijem periodu, kao i lekovi u poslednjih nekoliko godina koji mogu da uticu na uobičajeno napredovanje u samom toku bolesti" izjavila je prof. dr Elka Stefanova iz Klinike za neurologiju.

Ona je navela da ne postoji lek koji dovodi do izlečenja, ali da se bolest uz redovno uzimanje terapije može uspešno kontrolisati.